ИЗВЈЕШТАЈ СА МАТУРСКЕ ЕКСКУРЗИЈЕ

ЕКСКУРЗИЈА ЗА НЕЗАБОРАВ

Екскурзија је прошла, утисци су се слегли. Добре ствари су остале, лоших се више нико и не сјећа.

На захтјев професора, другова и родитеља да у што мање ријечи оцијенимо екскурзију, давали смо одговоре типа: "Врх!", "Супер!", "Екстра!", "Незаборавно!"... И то с правом. Требало би нам много оваквих страница да опишемо све што смо прошли, а тиме би тек донекле илустровали незаборавне тренутке са наше екскурзије.

Све, почевши од 23. септембра и 18.00, па до 29. септембра и 20.00, било је у стилу већ наведених фраза. Прво, путовање фериботом (ако изоставимо оне сабласне собичке), поглед на отворено море у коме се цијеле ноћи огледао Мјесец, пјесма, дружење на палуби и ишчекивање величанственог рађања Сунца. Друго, обилазак Рима, Пизе, Фиренце и Венеције у Италији, Дубровника у Хрватској, те Требиња у БиХ. Треће, незаобилазно дружење са матурантима осталих школа које смо срели на нашем путовању.

Ступање на тло Италије доживјели смо као позитивни шок. Већ у Барију смо се суочили са "разликом која прија" у односу на оно што смо оставили "преко баре". А даље... велелепне зграде, беспрекорно уређене улице, услужни службеници и грађани, гостољубиво особље у хотелима, висока култура и лијепо васпитање на сваком кораку... "Ах, гдје ми живимо", чуло се међу ученицима и професорима.

Остајали смо без даха пред античким грађевинама у Риму (Пантеон, Колосеум, Шпански трг, фонтана Ди Треви, Ватикан...), дивили се нестварно лијепим црквама у Фиренци и Венецији, фотографисали се испод кривог торња у Пизи... (Да смо остали мало дуже, можда бисмо га и исправили.)

Шта рећи о Италији уопште? Срећна земља и срећни народ! Вриједни људи који знају да стичу, али и који умију да уживају у томе што су стекли. Можда је, поред дружења, највећа вриједност ове екскурзије управо у томе што смо видјели како функционише једно уређено друштво и једна уређена држава.

Али каква би то екскурзија била да нијесмо посјетили и тржне центре, из којих смо излазили поприлично олакшаних џепова. Рецимо, величина тржног центра надомак Рима може се поредити са величином Даниловграда, само што тамо можете наћи све, од хране и пића до скупоцјеног накита, или, што би се рекло, "од игле до локомотиве".

Радо ћемо се сјећати и журки које смо приређивали. (Добро, било је неких који их се већ изјутра нису сјећали, али и то, ваљда, има својих дражи.)

Чак ни неколико кашњења, два-три губљења и то што смо пар пута промашили пут није могло да нас онерасположи и поквари цјелокупан утисак о екскурзији. Ријечју – било је феноменално.

Ех, кад би се поновило.

Василије Савићевић, IV-2