Гимназија »Петар I Петровић Његош« Даниловград    •    www.gimnazijadg.edu.cg.yu    •    e-mail: gimnazijadg@cg.yu    •    Телефон/факс: (081) 812-330

 
.

ФОРМИРАН »НАГРАНИ ФОНД ТОМО ДРАГОВИЋ«

 

»Наградни фонд Томо Драговић« формиран је 24. септембра 2004. године, када је и потписан уговор између директора наше школе Видоја Павићевића и донатора, Драговић Тома Бранка и његове супруге Деирдре. Фонд има намјенски карактер и служи искључиво за додјелу новчане награде од 1.000 € најбољем матуранту наше гимназије сваке школске године. Господин и госпођа Драговић су код Комерцијалне банке у подгорици уложили и на 5 година орочили 20.000 €, на која ће се обрачунавати каматна стопа од 5% на годишњем нивоу. Сваке године приликом свечаног уручивања матурских диплома додјељиваће се и поменута награда најбољем матуранту.

 

Томо Драговић

        Томо Микоњин Драговић рођен је у Даниловграду 1893. године. Основну школу завршио је у мјесту рођења, а четири разреда гимназије у Подгорици. Године 1915. завршава и учитељско-богословску школу на Цетињу. Рано је остао без родитеља па се издржава и школује тако што приватно даје часове, а љети ради на циглани у Блатинама (Бјелопавлићи). Још као ученик учествује у Балканским ратовима. Међу првима је који су 1913. године ушли у Скадар. У свом дневнику оставио је сликовит запис о догађајима из I свјетског рата. Године 1916. власти отварају основне школе и постављају учитеље. Томо је распоређен у школи у Павковићима, али због неприхватања да ради по програму који је био анационалан, са још 13 учитеља (сви из Бјелопавлића) подноси оставку. Послије три дана аустријски жандарми су их ухапсили и спровели до Подгорице, а потом до Цетиња, гдје су остали све до интернације у логор Бологасон. Тек по слому Царевине (1918. године) омогућено им је да се врате у домовину. Од стране Народног одбора за Црну Гору постављен је на мјесто учитеља у Даниловграду. Једно вријеме радио је и као наставник у Учитељској школи и Гимназији.

      Томо Драговић је био свестрана личност. Радио је и као школски надзорник у Општини, секретар и потпредсједник удружења учитеља, а један је и од утемељивача пјевачког друштва »Јединство« и његов почасни предсједник. Незаобилазан је и његов рад на економском развоју средине. Захваљајући његовом залагању, изграђен је водовод до Косића (1925) и спомен чесма у селу Ћурилац.

        Томо је умро у Београду 1966. године.

 

Сајт је оптимизован за резолуцију 800 х 600 и за Internet Explorer 5/6