ПЕТАР ЛУБАРДА (1907-1974)

По сликарском дјелу и утицају који је извршио на развој послијератног сликарства у Југославији Петар Лубарда је умјетник изузетне величине и значаја. Лубарда је рођен 27. јула 1907. године у Љуботињу код Цетиња. Сликарске студије започео је у Београду 1925. на Умјетничкој школи, да би већ 1926. отишао у Париз гдје је самостално студирао сликарство по париским музејима и галеријама и повремено учествовао на групним изложбама. Године 1929. у Риму је отворена прва његова самостална изложба. Учествује 1937. године на међународној изложби у Паризу, на којој добија Grand Prix, а 1940., на интернационалној изложби у Хагу, добија прву награду. Ратне године је провео у концентрационим логорима. Учествовао је у организацији и формирању прве Умјетничке школе у Црној Гори, на којој је био један од њених првих предавача. Године 1951. отвара историјску изложбу у Београду, која је значила радикалан модернистички раскид са соц-реалистичким стилом у југословренској умјетности. Послије успјеха изложбе у Београду, отвара двије самосталне изложбе у Паризу. Добитник је више интернационалних награда: Интернационална откупна награда на II бијаналу у Сао Паолу 1953., прва награда на Бијаналу у Токију 1955, Национална награда Гуганхајм 1956, Хердевора награда у Бечу 1973. године. На студијским усавршавањима боравио је у Индији, Француској, Шпанији, Италији, Њемачкој, Совјетском Савезу, Бразилу, Енглеској, Белгији, Сирији и Либану. Умро је у Београду, гдје је најдуже живио, 13. фебруара 1974. године. Сахрањен је у Алеји великана у Београду.